vrhovi.com

Pri nedavnom posjetu slovenskom Snežniku, na padinama, pod samim vrhom imali smo prilike gledati vježbu Gorske reševalne zveze Slovenije s njihovim potražnim psima. Ti psi spašavaju mnoge ljudske živote u akcijama GSS-a, odnosno u potragama za preživjelima zatrpanim u lavinama.

Dok smo prolazili pokraj njih, psi su bezbrižno odmarali i uživali na proljetnom suncu zavaljeni u snijeg čekajući znak za početak potrage, dok su reševalci pripremali teren za vježbu

Iskreno, gledajući ih s lopatama mislila sam da će u snijeg zatrpati samo nešto od stvari koje će onda psi po tragu trebati pronalaziti. Pri penjanju prema domu pogledala sam na tren unatrag i uspjela vidjeti i zumirati samo dio jedne potrage.

Ali kada smo se vraćali s vrha jedna od vježbi upravo je počinjala. Pas je pušten da krene u akciju, u traženje, sa suprotnog dijela padine. Prvo je brzinom munje pretrčao nekih stotinjak metara i došao na drugu stranu, u područje “lavine”. Trebalo mu je svega nekoliko sekundi da prenjuši teren, uđe u trag i počne kopati po snjegu. Lavežom je javio svom vodiću da je uspio nešto naći i ubrzo je stigao i on da pomogne.

Oduševljeno mašući repom nastavio je kopati. Tu je moje iznenađenje postalo veće. Očekujući da izvuku komad odjeće ili tako nešto, pojavila se ljudska glava ….ajmo još malo kopati….pas je bio izvan sebe od sreće….

Ali hehe…mislim da je najveće oduševljenje nastupilo kada se dohvatio plavog karimata, zgrabio ga je i s njime se sjurio nešto niže, među ostale pse. Kao da se došao pohvaliti sa lovinom.

Sve je to s terase planinarskog doma pratilo budno oko ovog ljepotana. Koja nevjerojatna smirenost i  usredotočenost…

Ja sam nažalost morala gibati dalje, jer je moja ekipa za to vrijeme poodmakla dosta daleko spustajući se, a da ne govorim o onima na skijama, koji su već sigurno bili negdje kod auta, a ja opet zaglibila s fotićem u ruci. Ali neka malo pričekaju i ja sam se vraćala sa svojom “lovinom”.  Zaista  sam uživala hvatajući ove prizore sa psima. Ubrzo su i svi sudionici vježbe krenuli niz planinu. Svakih par minuta kraj mene bi projurio po jedan par.

Vodič na skijama i pas uz njega,  bilo ih je krasno gledati kako jure po snježnim padinama i nestaju tamo negdje prema  suncu, koje je već bilo nisko na zapadu.

Pogledajte još od istog autora

• Slovenski Snežnik
• Klek naš svagdašnji
• Ravna gora
• Zima na Ćićariji
• Do Hahlića preko Mudne doli